Mi, rođeni u 20-om veku, smo svoja znanja skupljali iz štampanih materijala. Bio je izazov naći potrebnu informaciju,sakrivenu u bezbrojnim stranicama bezbrojnih knjiga. Prestižno je bilo pročitati knjigu koju niko u okruženju nije našao. Bila je to neka vrsta izazova, takmičenja. Nagrada za „odličan uspeh i primerno vladanje“ bila je knjiga. Knjiga je predmet koji budi radoznalost u posmatraču. Od naslova i korica knjiga, do kvaliteta korica, izbora papira i slova.
U svetu materijalnih stvari koji nas okružuje, postoje knjige sa višemilionskim vrednostima, štampane u malom tiražu i raskošnom opremom. Mislim da sadržaj knjige u sebi nosi mnogo veće bogatstvo. Knjigu vredi pročitati ako će te u njoj naći jednu jedinu rečenicu koja vam daje odgovor na večito pitanje koje vas muči. 21-i vek donosi elektronske medije, a sa time i elektronske knjige. U pomagalu nazvanom „kindl“ postoji cela biblioteka. U ovom „tablet“ računaru, namenjenom čitanju, moguće je postaviti pozadinu tj sliku papira koji želite, osvetljenje, oblik i veličinu slova, “prelistavati“ knjigu prevlačenjem prstom po ivici ekrana. Divno. Moderno. Dostupno. Zajedničko za oba oblika pisanog materijala je ČITANjE.
Čitanje knjige gradi vašu maštu. Mašta obogaćuje vaš duh. Postajete bogatiji, a to bogatstvo u rečima, pojmovima,poboljšava vaše razumevanje sveta. Gradi se i zida samopouzdanje. Upoznaju se novi svetovi, drugačije kulture. Gledanje filma ili serije svakako daje informaciju koja nam je potrebna. Pokretne slike predstavljaju maštu i viziju reditelja. Glumci na svoj način doživljavaju likove koje glume, po smernicama režisera, uklapajući se u njegovu viziju priče koju priča. To je tuđa mašta, nečija druga vizija i kreacija. Čitajući knjigu mi postajemo kreatori, režiseri, na neki način stvaraoci sopstvene vizije priče koju slušamo.
Svi primećujemo i osećamo otuđenje ljudi. Odsustvo empatije.
Pokazivanje (ispoljavanje) autentičnih emocija. Često čujem od prijatelja i poznanika kako ih muči stres, naslovi u novinama, bombastične vesti o tragičnim događajima. Nedostaje im razgovor sa pametnim ljudima. Pametni ljudi su pisali knjige, što upućuje na to da je čitanje knjige u stvari druženje sa pametnim ljudima, sa nekim ko ima šta da vam prenese, da vas nauči i na neki način prosvetli. Za svakog čoveka postoji knjiga koja ga čeka da je pročita! Sa čitanjem treba početi što ranije.
Ritam prelepih dečijih pesmica mogu biti divan ritual večernjeg uspavljivanja malog deteta. Višestruka korist – bliska osoba razmenjuje emociju i priču sa detetom. Stvara se divna emotivna veza,a kasnije samo dete doživljava kao deo igre. Pamti lepe reči i smiraj dana u sigurnom okruženju.
Mobilni telefon sa crtanim junacima, svakako zvuči zanimljivije od čitanja detetu. Mnogo je jednostavnije za bilo koju stariju osobu da svoje dete okupira tehnikom, da bi našao nekog vremenskog prostora za sebe… Velika zamka se polako skuplja, gde u budućnosti nastaju problemi…
Znam da ovaj tekst zvuči anahrono, daleko od savremenog sveta, od tržišne ekonomije, različitih društvenih uređenja koja se sva svode na isto, svakojakih imperijalizama.. ali iz naše prošlosti prebogate izvanrednim ljudima, ja bih tekst završio rečima našeg predobrog Dositeja Obradovića. „KNjIGA, BRAĆO, KNjIGA, a ne zvona i praporci!!“
piše: dr Vladimir Radojković
https://www.uzmiknjigu.org/wp-content/uploads/2011/01/image.png260358intermakerhttps://www.uzmiknjigu.org/wp-content/uploads/2024/11/logo-uzmi-knjigu-2-300x66.pngintermaker2023-09-21 15:35:382024-11-29 15:48:16POZNATI SRPSKI NEUROPSIHIJATAR DR VLADIMIR RADOJKOVIĆ PODRŽAO AKCIJU FONDACIJE „UZMI KNjIGU“
Cilj ove akcije je što je moguće više u modernom dobu usmeriti decu i omladinu sa ekrana na papir. Mnogima se ova akcija čini kao Sizifov posao, jer teško je decu koja su “rođena sa telefonima” usmeriti ka knjizi.
Novi vek je doneo i digitalizaciju knjiga i pisana reč se lako može naći u digitalnom, a ne samo u štampanom obliku. Profesorka lingvistike Naomi Baron iznela je činjenice iz naučno-istraživačkog ugla zašto papir ima prednost nad ekranom. Poslednjih godina, a pogotovo tokom pandemije, mnogi profesori su prestali da zadaju zadatke iz štampanih udžbenika. Umesto toga okrenuli su se digitalnim tekstovima.
Zašto treba dati prednost papiru, šta su pokazala istraživanja.
Dok čitamo na ekranu koncentracija je smanjena, skloni smo konzumiranju zabavnih sadržaja, odnosno svega što odvlači pažnju od glavne teme. Ukoliko je potrebno pročitati tekst koji sadrži nekoliko stotina reči ili više, učenje će biti uspešnije ako je taj tekst na papiru, nego na ekranu. Prednost štampane reči dolazi do izražaja pre svega kada je trebalo postaviti jednostavnije zadatke ispitanicima poput identifikacije glavne ideje u odlomku za čitanje ili izvođenje zaključaka iz teksta.
Čitanje štampanog tekst je takođe povećalo verovatnoću prisećanja detalja poput koja je bila boja kose određenog junaka iz teksta. Interesantno je da studije pokazuju da sami studenti pretpostavljaju da će dobiti bolje rezultate na testu ako su čitali digitalni materijal, a zapravo na testiranju imaju bolji rezultat kada su čitali štampani materijal. Još jedna od stavki koja je važna kad je u pitanju čitanje štampanog teksta je to da ljudi često povezuju svoje sećanje onog šta su pročitali sa onim u kom delu knjige se to nalazi.
Važno je kod ove teme pomenuti i mentalni segment. Svakodnevna upotreba društvenih mreža dovela je do površnosti čitanja i do lakog gubljenja fokusa. A uz sve to prefiks “društveni”, kada govorimo o društvenim mrežama, je diskutabilan. Neke su sve, samo ne društvene. Akcija “Uzmi knjigu”, imaće razgovore sa stručnjacima iz oblasti prosvete, zdravstva, nauke, kulture, sporta …, okrugle stolove, televizijske emisije, nagradne igre …
Dakle idite u biblioteke, školske, gradske, opštinske, narodne i uzmite knjigu, čitajte i Jovana Jovanovića Zmaja i Hans Kristijan Andersena i braću Grim i Nušića i Puškina i Desanku Maksimović i Homera i Đuru Jakšića i Dučića i Crnjanskog i Kamija i Tolstoja i Mark Tvena i Džek Londona i Šekspira i Ivu Andrića i Koelja i Servantesa i Getea i Steriju Popovića i Njegoša i Domanovića i Igoa i Petefija i Vojislava ilića i Voltera i Aleksu Šantića i Čehova i Jesenjina i Zolu i Lorku i Hemignveja i Ibsena i Mopasana i Isidoru Sekulić i Sartra i Petra Kočića i Bodlera i DIS – a i Isakovića i Brehta i Kiša i Albaharija i Kovačevića i Bobić Mosjilović i Džojsa i Borhesa i Hesea i Pavića i Lalića.
Pozivamo sve koji ovu akciju smatraju pozitivnom i žele da učestvuju da nam se pridruže.
https://www.uzmiknjigu.org/wp-content/uploads/2022/11/Osnovana-fondacija-UZMI-KNJIGU.jpg300300intermakerhttps://www.uzmiknjigu.org/wp-content/uploads/2024/11/logo-uzmi-knjigu-2-300x66.pngintermaker2023-08-27 15:19:032024-11-23 23:57:08POČELA SA RADOM FONDACIJA “UZMI KNjIGU”
FONDACIJA “UZMI KNJIGU” UPOZORAVA NA SVE VEĆU ZAVISNOST OD MOBILNIH TELEFONA I DRUŠTVENIH MREŽA10.03.2025. - 16:44
ZNATE LI KO JE NAJPRODAVANIJA AUTORKA SVIH VREMENA U SVETU – PRODALA JE VIŠE KNJIGA NEGO ŠTO IMA LJUDI U KINI I SAD ZAJEDNO26.01.2025. - 08:55
TELEFON PAMETAN, A MI SVE GLUPLJI03.01.2025. - 19:03
POZNATI SRPSKI NEUROPSIHIJATAR DR VLADIMIR RADOJKOVIĆ PODRŽAO AKCIJU FONDACIJE „UZMI KNjIGU“
Vestidr Vladimir Radojković neuropsihijatar
Mi, rođeni u 20-om veku, smo svoja znanja skupljali iz štampanih materijala. Bio je izazov naći potrebnu informaciju,sakrivenu u bezbrojnim stranicama bezbrojnih knjiga. Prestižno je bilo pročitati knjigu koju niko u okruženju nije našao. Bila je to neka vrsta izazova, takmičenja. Nagrada za „odličan uspeh i primerno vladanje“ bila je knjiga.
Knjiga je predmet koji budi radoznalost u posmatraču. Od naslova i korica knjiga, do kvaliteta korica, izbora papira i slova.
U svetu materijalnih stvari koji nas okružuje, postoje knjige sa višemilionskim vrednostima, štampane u malom tiražu i raskošnom opremom. Mislim da sadržaj knjige u sebi nosi mnogo veće bogatstvo. Knjigu vredi pročitati ako će te u njoj naći jednu jedinu rečenicu koja vam daje odgovor na večito pitanje koje vas muči. 21-i vek donosi elektronske medije, a sa time i elektronske knjige. U pomagalu nazvanom „kindl“ postoji cela biblioteka. U ovom „tablet“ računaru, namenjenom čitanju, moguće je postaviti pozadinu tj sliku papira koji želite, osvetljenje, oblik i veličinu slova, “prelistavati“ knjigu prevlačenjem prstom po ivici ekrana. Divno. Moderno. Dostupno. Zajedničko za oba oblika pisanog materijala je ČITANjE.
Čitanje knjige gradi vašu maštu. Mašta obogaćuje vaš duh. Postajete bogatiji, a to bogatstvo u rečima, pojmovima,poboljšava vaše razumevanje sveta. Gradi se i zida samopouzdanje. Upoznaju se novi svetovi, drugačije kulture.
Gledanje filma ili serije svakako daje informaciju koja nam je potrebna. Pokretne slike predstavljaju maštu i viziju reditelja. Glumci na svoj način doživljavaju likove koje glume, po smernicama režisera, uklapajući se u njegovu viziju priče koju priča. To je tuđa mašta, nečija druga vizija i kreacija. Čitajući knjigu mi postajemo kreatori, režiseri, na neki način stvaraoci sopstvene vizije priče koju slušamo.
Svi primećujemo i osećamo otuđenje ljudi. Odsustvo empatije.
Pokazivanje (ispoljavanje) autentičnih emocija. Često čujem od prijatelja i poznanika kako ih muči stres, naslovi u novinama, bombastične vesti o tragičnim događajima. Nedostaje im razgovor sa pametnim ljudima. Pametni ljudi su pisali knjige, što upućuje na to da je čitanje knjige u stvari druženje sa pametnim ljudima, sa nekim ko ima šta da vam prenese, da vas nauči i na neki način prosvetli. Za svakog čoveka postoji knjiga koja ga čeka da je pročita! Sa čitanjem treba početi što ranije.
Ritam prelepih dečijih pesmica mogu biti divan ritual večernjeg uspavljivanja malog deteta. Višestruka korist – bliska osoba razmenjuje emociju i priču sa detetom. Stvara se divna emotivna veza,a kasnije samo dete doživljava kao deo igre. Pamti lepe reči i smiraj dana u sigurnom okruženju.
Mobilni telefon sa crtanim junacima, svakako zvuči zanimljivije od čitanja detetu. Mnogo je jednostavnije za bilo koju stariju osobu da svoje dete okupira tehnikom, da bi našao nekog vremenskog prostora za sebe… Velika zamka se polako skuplja, gde u budućnosti nastaju problemi…
Znam da ovaj tekst zvuči anahrono, daleko od savremenog sveta, od tržišne ekonomije, različitih društvenih uređenja koja se sva svode na isto, svakojakih imperijalizama.. ali iz naše prošlosti prebogate izvanrednim ljudima, ja bih tekst završio rečima našeg predobrog Dositeja Obradovića. „KNjIGA, BRAĆO, KNjIGA, a ne zvona i praporci!!“
piše: dr Vladimir Radojković
POČELA SA RADOM FONDACIJA “UZMI KNjIGU”
VestiCilj ove akcije je što je moguće više u modernom dobu usmeriti decu i omladinu sa ekrana na papir. Mnogima se ova akcija čini kao Sizifov posao, jer teško je decu koja su “rođena sa telefonima” usmeriti ka knjizi.
Novi vek je doneo i digitalizaciju knjiga i pisana reč se lako može naći u digitalnom, a ne samo u štampanom obliku. Profesorka lingvistike Naomi Baron iznela je činjenice iz naučno-istraživačkog ugla zašto papir ima prednost nad ekranom. Poslednjih godina, a pogotovo tokom pandemije, mnogi profesori su prestali da zadaju zadatke iz štampanih udžbenika. Umesto toga okrenuli su se digitalnim tekstovima.
Zašto treba dati prednost papiru, šta su pokazala istraživanja.
Dok čitamo na ekranu koncentracija je smanjena, skloni smo konzumiranju zabavnih sadržaja, odnosno svega što odvlači pažnju od glavne teme. Ukoliko je potrebno pročitati tekst koji sadrži nekoliko stotina reči ili više, učenje će biti uspešnije ako je taj tekst na papiru, nego na ekranu. Prednost štampane reči dolazi do izražaja pre svega kada je trebalo postaviti jednostavnije zadatke ispitanicima poput identifikacije glavne ideje u odlomku za čitanje ili izvođenje zaključaka iz teksta.
Čitanje štampanog tekst je takođe povećalo verovatnoću prisećanja detalja poput koja je bila boja kose određenog junaka iz teksta. Interesantno je da studije pokazuju da sami studenti pretpostavljaju da će dobiti bolje rezultate na testu ako su čitali digitalni materijal, a zapravo na testiranju imaju bolji rezultat kada su čitali štampani materijal. Još jedna od stavki koja je važna kad je u pitanju čitanje štampanog teksta je to da ljudi često povezuju svoje sećanje onog šta su pročitali sa onim u kom delu knjige se to nalazi.
Važno je kod ove teme pomenuti i mentalni segment. Svakodnevna upotreba društvenih mreža dovela je do površnosti čitanja i do lakog gubljenja fokusa. A uz sve to prefiks “društveni”, kada govorimo o društvenim mrežama, je diskutabilan. Neke su sve, samo ne društvene. Akcija “Uzmi knjigu”, imaće razgovore sa stručnjacima iz oblasti prosvete, zdravstva, nauke, kulture, sporta …, okrugle stolove, televizijske emisije, nagradne igre …
Dakle idite u biblioteke, školske, gradske, opštinske, narodne i uzmite knjigu, čitajte i Jovana Jovanovića Zmaja i Hans Kristijan Andersena i braću Grim i Nušića i Puškina i Desanku Maksimović i Homera i Đuru Jakšića i Dučića i Crnjanskog i Kamija i Tolstoja i Mark Tvena i Džek Londona i Šekspira i Ivu Andrića i Koelja i Servantesa i Getea i Steriju Popovića i Njegoša i Domanovića i Igoa i Petefija i Vojislava ilića i Voltera i Aleksu Šantića i Čehova i Jesenjina i Zolu i Lorku i Hemignveja i Ibsena i Mopasana i Isidoru Sekulić i Sartra i Petra Kočića i Bodlera i DIS – a i Isakovića i Brehta i Kiša i Albaharija i Kovačevića i Bobić Mosjilović i Džojsa i Borhesa i Hesea i Pavića i Lalića.
Pozivamo sve koji ovu akciju smatraju pozitivnom i žele da učestvuju da nam se pridruže.