ZNATE LI KO JE NAJPRODAVANIJA AUTORKA SVIH VREMENA U SVETU – PRODALA JE VIŠE KNJIGA NEGO ŠTO IMA LJUDI U KINI I SAD ZAJEDNO

Njena dela prodata su u milijardu primeraka na engleskom jeziku i još milijardu primeraka na stotinu drugih jezika. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela. Ona je Agata Kristi. Nema sumnje da smo svi čili za nju, ali veliki broj ljudi ne zna gore navedeni podatak.

POARO NAJČUVENIJI BELGIJSKI IZVOZNI PROIZVOD

Zahvaljujući Agati Kristi Belgija je dobila svoj najčuveniji izvozni proizvod, a on se zove Herkul Poaro. Njen prvenac „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ uveo je u književni svet detektiva Herkula Poaroa, koji će kasnije postati popularna književna ikona. Čitajući Agatu Kristi nije teško bilo zaključiti da je novac bio jedan od centralnih motiva u njenom pisanju, kao što su i Poaro i gospođica Marpl često naglašavali, novac predstavlja glavni motiv za zločin. Najveći broj svetskih eksperata slaže se u činjencvi da je „Ubistvo Rožera Akrojda“ iz 1926. godine najbolji krimi roman ikada napisan. Vešto sastavljena misterija sa nizom osumnjičenih koji teraju Poaroa da do krajnjih granica napregne svoje „male sive ćelije“. Kristi je napisala „Zavesu: Poaroov pooslednji slučaj“ početkom četrdesetih prošlog veka (tačan datum nije poznat) i pohranila ju je u trezor uz veliko osiguranje u slučaju da ga unište nacističke bombe. Iako je nameravala da knjiga bude objavljena posle njene smrti, popustila je pod pritiskom 1975. kada je bilo jasno da je previše stara da bi napisala novu knjigu za Božić. U romanu se Poaro, koji je u invalidskim kolicima, ponaša potpuno u neskladu sa svojom ličnošću. Sve drugo bi pokvarilo roman i otkrilo iznenađenja. Njujork tajms je na svojoj naslovnoj strani objavio njegovu čitulju. Poaro je jedini izmišljeni lik koji je imao tu čast.

“MIŠOLOVKA” AGATE KRISTI SE IZVODI BEZ PREKIDA VEĆ 73 GODINE

Agata Kristi je napisala je komad koji se izvodi bez predkida već 73 godine. „Mišolovka“ je pravi fenomen. Premijerno je izvedena u Londonu 6. oktobra 1952, osam meseci pre krunisanja Elizabete II. Do sada je odigrana više od 27 000 puta. Kristi je 1954. imala tri predstave koje su se istovremeno igrale na Vest Endu: „Mišolovku“, „Svedoka tužilaštva“ i „Paukovu mrežu“.

DA LI ZNATE DA JE AGATA KRISTI PISALA I LJUBAVNE ROMANE

Kako bi ućutkala one koji su tvrdili da piše samo „izvikane ukrštenice“, Kristi je napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Jedan od njih, „Unfinished Portrait“ (1934) je duboko lična priča o spisateljici koja pokušava da se ubije posle raspada braka. Mnogi tu knjigu smatraju pričom o raspadu njenog braka i potonjem nestanku. Pisala je i dečje priče, poeziju i memoare sa arheoloških iskopavanja u Iraku. I na kraju, Agata Kristi je prodala više knjiga nego što ima ljudi u Americi i Kini zajedno.

FONDACIJA “UZMI KNJIGU”

TELEFON PAMETAN, A MI SVE GLUPLJI

Fondacija “Uzmi knjigu” upozorava na sve više anomalija zbog zavisnosti od mobilnih telefona

Prošlog leta bio sam sa suprugom na letovanju u Tunisu, u gradu Sus i jedno veče odemo u njihov kafić. Sto do danas sedelo je društvo tinejdžera i dugo nismo videli ono što smo videli u tom kafiću, a to je da se sigurno bar pola sata niko nije uhvatio za mobilni telefon. Sede i pričaju, doduše ne znam šta jer ne znam arapski, ali se vidi po njihovim licima i osmesima da je tema pozitivna. I pitam suprugu “kada si zadnji put videla nešto slično?”, odgovor znate.

Ova tema nije ekskluzivna za našu zemlju, već za celu Evropu i veći deo sveta. Svako gleda u svoj telefon dok sluša sagovornike sa pola mozga i traži zabavu u virtuelnom svetu, na Facebooku, Twiteru ili Instagramu. Dosadno nam je? Tu je telefon. Nervozni smo? Tu je telefon. Tužni smo? Tu je on – telefon naš nasušni.

Prosečna osoba “proveri” telefon 33 puta dnevno, a tinejdžer tri puta više i tako bez uključivanja mozga “baci” veliki deo dana, a Boga mi i noći. Pitanje glasi “Šta nam daje telefon što ne možemo da nađemo u drugim stvarima i ljudima u životu?

Psiholozi upozoravaju da se zavisnost sve češće razvija u detinjstvu. Podatak da više ljudi poseduje mobilni telefon nego toalet i četkicu za zube više nikog ne iznenađuje. Ne možemo da mu odolimo ni na sastanku, u crkvi, na sahrani, a “bacamo” pogled na njega čak i za vreme seksa nakon kog obavezno pravimo selfije da bismo “obradovali” pratioce na društvenim mrežama.

Pre 10 godina, prvi put je registrovan psihički poremećaj, strah da ćemo ostati bez mobilnog telefona, koji je dobio i svoje ime – nomofobija. Telefon je tu i nemoguće ga je isključiti iz života nove generacije mladih, ali mi zapravo moramo i trebamo učiti decu i drugim stvarima sa kojima će im život biti mnogo bogatiji i zabavniji. Ako ne možete zamisliti život bez mobilog telefona u razdoblju od tri dana, odredite vreme u vašem domaćinstvu koje će biti „mobile-free“, izađite u šetnju, igrajte se s decom, družite se uživo ili jednostavno “uzmi knjigu”. Znakovi prisustva nomofobije su : vrtoglavica, uznemirenost, otežano disanje, lupanje srca, napad panike – samo su neki od reakcija „nomofoba“ kada im mobilni nije pri ruci.  Ovo nije zvanična dijagnoza, ali izaziva simptome slične zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Istraživanja govore da se strah od odvajanja od telefona širi poput epidemije, a može ozbiljno da naruši kvalitet života i zdravlja.

Ne dozvolimo da nam se dogodi ono iz naslova ovog teksta “telefon pametan, a mi sve gluplji”.

Upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu” Stevo Grkinić

GLAVNU REČ IMAJU RODITELJI, A NE DRŽAVA

Reakcija na odluku parlamenta Australije da zabrani korišćenje društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina

Osnivač i upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu”, novinar Stevo Grkinić smatra da usvajanje zakona u parlamentu Australije o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godine ima argumente pro i contra. “Međutim, glavnu reč u vaspitavanju i ponašanju dece, tako i u odnosu prema sadržajima sa društvenih mreža treba da imaju roditelji, a ne država.

Australijski parlament je prvi na svetu uveo ovakvu zabranu kojom se tehnološke kompanije pozivaju na odgovornost da, kako se navodi u zakonu, “preduzemu korake” da bi sprečile maloletne korisnike da pristupe uslugama društvenih medija ili će se součiti sa kaznama od 30 miliona evra. Lepo zvuči, ali …

U odgajanju dece ključan je odnos dete – roditelji i to se nažalost, najbolje moglo videti po tragedijama koje su zadesile Srbiju prošle godine, a gde se vidi katastrofalan uticaj dela sadržaja na društvenim mrežama, ali pre svega katastrofalan odnos roditelja”, ocenio je Grkinić. “Mislim, pre svega, kao roditelj i deda, da su roditelji i porodica neprikosnoveno broj jedan, a  zatim vrtić, škola i okruženje, pa tek onda država, iako je država krovna, što se zakona tiče.

Fondacija “Uzmi knjigu” je osnovana sa misijom, odnosno glavnim ciljem da kroz razne medijske i društvene akcije što je više moguće u modernom dobu usmeri decu i omladinu sa ekrana na papir, odnosno “uzmite knjige”, iz više razloga, uključujući i zdravstveni. Ne treba smetnuti sa uma i izreku “Najslađe je zabranjeno voće”.

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je poslanicima da se svaka ozbiljna vlada bori sa uticajem društvenih mreža na mlade ljude. Pozdravljamo, ali pre svega svaka porodica se mora boriti sa tim, ne sa zabranama, već sa vraćanjem porodice porodici i tradiciji”, zaljučio je Stevo Grkinić

BAJAGA PODRŽAO AKCIJU FONDACIJE „UZMI KNJIGU“


„Podržavam vašu akciju „Uzmi knjigu“. Međutim činjenica je da živimo u eri mobilnih telefona i tableta.

Za poeziju bi bilo dobro da omladina čita knjige i da ide u biblioteku, ali ne bi bilo loše i da poezije ima više i na elektronskim medijima.

Meni se neki put na koncertima u manjim salama desi da kažem klincima koji non stop slikaju mobilnim telefonom „dobro je ljudi, slikali ste, ajde sad malo slušajte i gledajte koncert“. Ali ne zameram im, to je njihovo vreme, voleo bi da više idu u biblioteku“, rekao je Momčilo Bajagić Bajaga komentarišući akciju Fondacije „Uzmi knjigu“.

Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, Episkop šumadijski Jovan i Beogradski nadbiskup Laslo Nemet podržali akciju Fondacije “Uzmi knjigu”, koja promoviše knjigu u odnosu na društvene mreže


EPISKOP ŠUMADIJSKI JOVAN : APSOLUTNO PODRŽAVAM AKCIJU. ČOVEK BEZ KNJIGE JE SIROMAŠAN

“Apsolutno podržavam tu akciju. Posebno danas kada je sve manje i manje čitanja. Pogledajmo samo primer televizije, koja mnogo znači i koja utiče na usavršavanje. Ali, kada smo počeli da gledamo televiziju, prestali smo da čitamo knjige, a bez čitanja, bez knjige, čovek je zaista siromašan. Zato treba vraćati narod, a posebno decu i omladinu u biblioteke. Ali je isto tako važno i da znamo da izaberemo koja knjiga je vredna, jer i u bilbioteci ima svakakvih knjiga. Vredna knjiga je velika vrednost”, izjavio je Episkop šumadijski Jovan u Božićnom intervjuu za TV Palma plus.

BEOGRADSKI NADBISKUP LASLO NEMET : ČITANJE KNJIGA ZAVISI I OD KUĆNOG VASPITANJA

“Ja podržavam vašu akciju, ali bojim se da je danas to jako teško. To vam je kao sa svim što je novo. Mora da prođe taj prvi talas i kada prođe prvi talas, ljudi će polako da se vraćaju knjizi. Ja se sećam pre 40 – ak godina kada su počeli kompjuteri i internet, kako se pričalo “propašće knjige”, neće se više štampati i čitati, ali prodavnice knjiga su i dalje pune, ljudi kupuju i čitaju knjige. Ja vidim kada odem na more da deca i omladina čitaju knjige na moru, doduše većina je još uvek uz telefon, ali čitanje knjiga zavisi i od kućnog vaspitanja, odnosno šta će deca da vide kod roditelja”, izjavio je Beogradski nadbiskup Laslo Nemet u Božićnom intervjuu za TV Palma plus.

Stevo Grkinić

OFTAMOLOZI PODRŽAVAJU OSNIVANJE FONDACIJE „UZMI KNJIGU“ I PORUČUJU : ČUVAJTE OČI, NAPRAVITE BALANS IZMEĐU ČITANJA IZ KNJIGE I SA EKRANA – PLAVO SVETLO PRAVI PROBLEM OČIMA

Specijalista oftamologije dr Dušan Nešić upozorio je mlađe generacije da bi trebalo napraviti balans između čitanja sa papira, odnosno iz knjiga, u odnosu na ekran, mobilne telefone, lap topove i kompjutere.

„Posledice modernih tehnologija, kao što su mobilni telefoni, lap topovi, kompjuteri, koji se intenzivno koriste poslednjih 20 godina tek će biti proučene, a biće ih sigurno. Period od 20 godina je mali za ljudski vek. Međutim, ono što je sigurno je da su deca i omladina izloženi zračenju kroz ekrane, a  najgore je to plavo svetlo koje, po najnovijim studijima, loše utiče na konjuktivu i može da izazove konjuktivitis, loše utiče na rožnjaču tako što izaziva mikro promene na rožnjači, zatim izaziva promene na sočivu, pa se predviđa da će generacije koje intenzivno koriste ekrane brže i ranije dobiti kataraktu u odnosu na generacije koje u mladosti nisu odrastale sa mobilnim telefonima i lap topovima, kao i da će brže dobiti neku degenerativnu promenu na očnom dnu“, ocenio je doktor Nešić.

„Svedoci smo da u zapadnoj Evropi, posebno u skandinavskim zemljama vraćaju knjige u škole i na fakultete i to nije slučajno. Moja preporuka je da se nađe neki balans između knjige i modernih tehnologija, koje je nemoguće totalno izbaciti, ali da se uči i iz knjiga, a što manje sa mobilnih telefona, lap topova i kompjutera. Ja sam generacija koja je učila iz knjiga, a današnje generacije, zahvaljujući modernoj tehnologiji skraćuju put, brže dolaze do podataka, ali sve ima cenu. Bilo je kroz istoriju nekih stvari koje su se poklazale kao BUM, a onda nakon 20, 30 godina studije pokažu da su štetne i vraća se na staro“ istakao je doktor Nešić i podržao akciju osnivanje Fondacije „Uzmi knjigu“.

Specijalista oftamologije doktor Dušan Nešić radi u Opštoj bolnici u Jagodini.

PODRŠКA FONDACIJI “UZMI КNJIGU” IZ NEMAČКE

“U NEMAČКOJ DECA SКORO UOPŠTE NEMAJU LEКTIRU”

Profesorka književnosti Tatjana Milanović, koji živi i radi u Frankfurtu, autorka romana “Štalag III B”, u autorskom tekstu za Fondaciju “Uzmi knjigu”, između ostalog, uporedila je i šta i koliko školska deca čitaju u Nemačkoj u odnos na Srbiju.

Činjenica je da civilizacija ne ide više u korak sa tehnologijom, već da je neminovno sada iza tehnologije čiji napredak više ne može da prati ni prosečni čovek, ni učenik, pa ni intelektualac. Izgleda je sve ovo po principu one narodne „kusajte šta ste zakuvali“. Tražili smo napredak i dobili smo ga. Neću se na ovom mestu osvrtati na sve benefite koje savremena tehnologija donosi, neosporno je da ih ima mnogo, ali, da se razumemo, uvek postoji i loša strana. Tako se i mi prosvetni radnici u današnje vreme nadmećemo sa protivnikom koga čak i ne razumemo do kraja, a koji našoj deci nudi mnogo više zabave nego što bismo mi ispred školske table ikada mogli, da se ne lažemo, bez obzira na sve naše talente, afinitete ili kreativnosti.

JOŠ UVEК JE КNJIGA NAJVEĆI “NEPRIJATELJ” DRUŠTVENIM MREŽAMA

Društvenim mrežama, video igrama, svim mogućnostima (pre)pametnih telefona, računara najljući neprijatelj je još uvek knjiga. Ona prava, papirna, ukoričena, štampana – ne elektronska. Mnoge studije su se bavile time kako čitanje elektronskih i štampanih knjiga utiče na usvajanje pročitanog sadržaja i, iako tako ne izgleda, elektronska knjiga još nije pobedila štampanu. Raduje me ova neobjašnjiva pojava magične moći ištampane gomile slova na recikliranim papirima umotanim u korice sa savijenim „ušima“ da istraje i jedna je od retkih koja može da ide u korak sa napretkom tehnologije i ne dâ joj je da je prestigne. Štampana knjiga je, dakle, tvrde studije raznih instituta, pobedila elektronsku, ali se sudaramo sa novom preprekom – deca ne žele da čitaju ili sve manje čitaju. Tu bi mogao da bude veći uticaj škole od kućnog okruženja, ja bih rekla, a mislim da mogu i kao roditelj to da kažem jer sam odavno izgubila bilo kakav uticaj kod svojih sinova na količinu pročitanih knjiga, o izboru da ne pričamo.

Iz ove pozicije mogu da napravim i poređenje u odnosu prema čitanju knjiga kad nas u Srbiji i ovde gde trenutno živim, u Nemačkoj. Prvi šok kada sam počela da upoznajem ovaj školski sistem je bio taj da deca nemaju skoro uopšte školske lektire već mahom čitaju odlomke, a mlađi slikovnice. Stariji učenici obrađuju u školi po jednu ili par knjiga godišnje po izboru nastavnika. Istovremeno su učenici u srpskim školama propterećeni preobimnom lektirom, kojoj se preti reformom otkako sam ja prosvetni radnik, a starije kolege kažu i duže. Dakle, kod nas nema suštinske reforme, već se program našminka, ali i takav je, po mom mišljenju, bolji od stava da decu ne treba opterećivati i ostaviti im na izbor. Zašto? Zato što je školska lektira jedinstvena prilika da se pročitaju kapitalna dela svetske književnosti koja će im izgraditi čitalački ukus (što je, opet, posebna tema). Svaki učitelj i nastavnik srpskog jezika pojedinačno može uticati makar na deo svojih učenika, opet govorim iz iskustva. Van škole ih ne treba prepustiti tehnološkoj oluji, treba ih uputiti da zaštitu potraže u biblioteci. Bibliotekari pored prosvetnih radnika im mogu dati najbolji izbor knjiga koje ne pripadaju školskoj lektiri.

Gde god oko sebe pogledamo deca su kao i odrasli zagledani u ekrane svojih pametnih telefona pa se svaki put obradujem kada u gomili putnika u gradskom prevozu ugledam makar jednog sa knjigom u ruci.

profesor književnosti Tatjana Milanović, Frankfurt

AKCIJA FONDACIJE “UZMI KNJIGU” ODZVANJA I DO ŠVEDSKE. ŠVEDSKA VRAĆA KNJIGE U ŠKOLE UMESTO TABLETA I RAČUNARA – OKRUŽENJE BEZ EKRANA STVARA BOLJE USLOVE ZA DECU



Beogradski nedeljnik NIN objavio je tekst posvećen najnovijem potezu vlasti u Stokholmu.

Švedske prosvetne vlasti odlučile su da u škole vrate što više knjiga, umesto tableta, računara i drugih digitalnih pomagala. Kako je objasnilo švedsko ministarstvo prosvete i nauke, „digitalna sredstva za učenje treba da se uvode u nastavu samo u uzrastu u kome promovišu učenje učenika i ne ometaju ga“. Zbog čega su se vlasti Švedske, zemlje koja se može nazvati pionirom osavremenjivanja i digitalizacije nastave, odlučile na ovako „drastičan“ korak i šta drugi mogu iz tog primera da nauče.

Švedsko ministarstvo prosvete dalo je opširno objašnjenje: „Sposobnost učenika da čitaju i razumeju ono što čitaju je osnova za učenje u svim školskim predmetima. Školska politika švedske vlade ima za cilj da se vrati osnovama i obnovi snažan školski sistem zasnovan na znanju, sa naglaskom u ranim razredima na osnovne veštine kao što su čitanje, pisanje i računanje“, objašnjavaju iz tog ministarstva. „Zbog toga je važno da učenici mogu da rade sa olovkom i papirom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da imaju pristup udžbenicima i školskim bibliotekama sa osobljem“, kaže ministarka za škole Lota Edholm. „Postoje naučni dokazi da okruženja bez ekrana stvaraju bolje uslove za decu da grade odnose, koncentrišu se i uče da čitaju i pišu. Zbog toga je važno da se digitalna sredstva za učenje uvode u nastavu samo u uzrastu kada promovišu i ne ometaju učenje učenika. Stoga se mora pažljivo razmotriti upotreba takvih pomagala“, navodi švedsko ministarstvo. Kao su objasnili, učenicima u Švedskoj je potrebno više udžbenika. „Fizičke knjige su važne za njihovo učenje, ali mnogim školama još uvek nedostaju odgovarajući udžbenici.

Vlada je stoga uvela novu državnu subvenciju za koju direktori škola mogu da konkurišu za nabavku određenog nastavnog materijala za predškolske ustanove, osnovnu školu, osnovnu školu za učenike sa intelektualnim teškoćama, specijalnu školu i školu Sami. Ova državna subvencija može se koristiti za udžbenike koje proizvode izdavači, sa ili bez digitalnih komponenti, namenjene za upotrebu u učionici.

Ranije učenicima nije bio garantovan pristup udžbenicima, a odlukom švedskog parlamenta od 1. jula 2024. godine stupaju na snagu izmene Zakona o obrazovanju, kojima će se, između ostalog, obezbediti da učenici imaju pristup udžbenicima, drugim obrazovnim materijalima i drugim pomagalima za učenje.

Vlada je zadužila švedski školski inspektorat da proveri pristup učenika udžbenicima i drugim nastavnim materijalima. Sposobnost nastavnika da biraju i koriste sredstva za učenje je ključna za kvalitet nastave i učenja, objašnjavaju švedske prosvetne vlasti. „Prikupljeni naučno-empirijski podaci i dokazano iskustvo pokazuju da se osnovne veštine kao što su veštine odnosa, pažnja i koncentracija kao i sposobnost čitanja, pisanja i računanja najbolje stiču analognim aktivnostima u analognom okruženju.

Fokus treba da bude na fizičkim knjigama u mlađem uzrastu, a digitalna pomagala za učenje treba da se koriste samo ako imaju pozitivan uticaj kako deca odrastaju, pod uslovom da se to radi selektivno i zasnovano na jasnoj naučnoj podršci i dokumentovanoj obrazovnoj dodatnoj vrednosti.

Vlada je stoga zadužila Nacionalnu agenciju za obrazovanje da izradi opšte smernice ili preporuke, kao i prateći materijal o izboru i upotrebi sredstava za učenje u učionici“, ističu iz švedskog ministarstva.

Profesori srpskog jezika podržavaju akciju Fondacije “ UZMI KNJIGU“

Moje odrastanje je u velikoj meri obeležila rečenica: „Uzmi knjigu u ruke“.

Danas, dok svedočim tehnološkoj revoluciji, sve češće su nam telefoni, tableti i laptopovi u rukama. Olakšavaju život, nude odgovore, daju inspiraciju, ali knjiga… Ipak treba da je u rukama. Štampana knjiga nam dozvoljava bilo koje mesto i vreme. Pravimo ambijent koji nam odgovara, od dnevnog svetla preko ambijetalnog noćnog do svetlosti sveća. Ne zavisimo od struje niti bilo kakvih priključaka. Ugađamo duši svojoj. Sva čula učestvuju!

Knjige imaju svoj miris, na prstima nam je papir, sluh nam registruje poseban zvuk. Korice knjige nam šalju poruku, one su potpisane, prva izdanja, najbolji poklon. One su nepogrešiv dar nekome kome želimo da poručimo nešto važno bez mnogo objašnjenja, poruka dragom biću da mislimo, da se sećamo, i dobar razlog da čekamo odgovor. Ako nije uspeo događaj kome smo se radovali, ako se osećamo usamljeno ili neshvaćeno, knjiga nam je odlično, rečito, a tiho društvo.

Plava svetlost našeg uređaja zbunjuje hipofizu, u ponoć, iako pomislimo da sviće, zbunjeni poverujemo da počinje novi dan, a vreme je, zapravo, za snove. Samo knjiga koja angažuje sva čula dok je držimo u rukama, stvara magiju života našeg, daje odgovare na nedoumice i tera nas da porazgovaramo sa sobom.

Za završnicu, iz iskustva profesora književnosti, šta god dobro odabrane reči mogu, nedovoljne su. Organizujmo radionice za čitanje i književne večeri, pokažimo deci kako to izgleda u praksi, pustimo ih da misle i da se slobodno izraze.

Zavoleće knjigu. Uzmimo knjigu u ruke!

Tanja Ilić, profesor srpskog jezika i književnosti

POZNATI SRPSKI NEUROPSIHIJATAR DR VLADIMIR RADOJKOVIĆ PODRŽAO AKCIJU FONDACIJE „UZMI KNjIGU“


dr Vladimir Radojković neuropsihijatar

Mi, rođeni u 20-om veku, smo svoja znanja skupljali iz štampanih materijala. Bio je izazov naći potrebnu informaciju,sakrivenu u bezbrojnim stranicama bezbrojnih knjiga. Prestižno je bilo pročitati knjigu koju niko u okruženju nije našao. Bila je to neka vrsta izazova, takmičenja. Nagrada za „odličan uspeh i primerno vladanje“ bila je knjiga.
Knjiga je predmet koji budi radoznalost u posmatraču. Od naslova i korica knjiga, do kvaliteta korica, izbora papira i slova.

U svetu materijalnih stvari koji nas okružuje, postoje knjige sa višemilionskim vrednostima, štampane u malom tiražu i raskošnom opremom. Mislim da sadržaj knjige u sebi nosi mnogo veće bogatstvo. Knjigu vredi pročitati ako će te u njoj naći jednu jedinu rečenicu koja vam daje odgovor na večito pitanje koje vas muči. 21-i vek donosi elektronske medije, a sa time i elektronske knjige. U pomagalu nazvanom „kindl“ postoji cela biblioteka. U ovom „tablet“ računaru, namenjenom čitanju, moguće je postaviti pozadinu tj sliku papira koji želite, osvetljenje, oblik i veličinu slova, “prelistavati“ knjigu prevlačenjem prstom po ivici ekrana. Divno. Moderno. Dostupno. Zajedničko za oba oblika pisanog materijala je ČITANjE.

Čitanje knjige gradi vašu maštu. Mašta obogaćuje vaš duh. Postajete bogatiji, a to bogatstvo u rečima, pojmovima,poboljšava vaše razumevanje sveta. Gradi se i zida samopouzdanje. Upoznaju se novi svetovi, drugačije kulture.
Gledanje filma ili serije svakako daje informaciju koja nam je potrebna. Pokretne slike predstavljaju maštu i viziju reditelja. Glumci na svoj način doživljavaju likove koje glume, po smernicama režisera, uklapajući se u njegovu viziju priče koju priča. To je tuđa mašta, nečija druga vizija i kreacija. Čitajući knjigu mi postajemo kreatori, režiseri, na neki način stvaraoci sopstvene vizije priče koju slušamo.


Svi primećujemo i osećamo otuđenje ljudi. Odsustvo empatije.


Pokazivanje (ispoljavanje) autentičnih emocija. Često čujem od prijatelja i poznanika kako ih muči stres, naslovi u novinama, bombastične vesti o tragičnim događajima. Nedostaje im razgovor sa pametnim ljudima. Pametni ljudi su pisali knjige, što upućuje na to da je čitanje knjige u stvari druženje sa pametnim ljudima, sa nekim ko ima šta da vam prenese, da vas nauči i na neki način prosvetli. Za svakog čoveka postoji knjiga koja ga čeka da je pročita! Sa čitanjem treba početi što ranije.

Ritam prelepih dečijih pesmica mogu biti divan ritual večernjeg uspavljivanja malog deteta. Višestruka korist – bliska osoba razmenjuje emociju i priču sa detetom. Stvara se divna emotivna veza,a kasnije samo dete doživljava kao deo igre. Pamti lepe reči i smiraj dana u sigurnom okruženju.


Mobilni telefon sa crtanim junacima, svakako zvuči zanimljivije od čitanja detetu. Mnogo je jednostavnije za bilo koju stariju osobu da svoje dete okupira tehnikom, da bi našao nekog vremenskog prostora za sebe… Velika zamka se polako skuplja, gde u budućnosti nastaju problemi…


Znam da ovaj tekst zvuči anahrono, daleko od savremenog sveta, od tržišne ekonomije, različitih društvenih uređenja koja se sva svode na isto, svakojakih imperijalizama.. ali iz naše prošlosti prebogate izvanrednim ljudima, ja bih tekst završio rečima našeg predobrog Dositeja Obradovića. „KNjIGA, BRAĆO, KNjIGA, a ne zvona i praporci!!“

 piše: dr Vladimir Radojković