ŠVEDSKA UVODI ZABRANU MOBILNIH TELEFONA U SVIM ŠKOLAMA OD 2026. GODINE

Vlada Švedske najavila je danas uvođenje zabrane korišćenja mobilnih telefona u svim školama i produženim boravcima, počevši od jeseni 2026. godine, u cilju poboljšanja bezbednosti učenika i uslova za učenje. Prema najavljenim merama, škole će biti u obavezi da prikupe telefone od učenika na početku dana i zadrže ih do završetka nastave, a ova mera odnosiće se na decu uzrasta od sedam do 16 godina, preneo je britanski Gardijan.

Zabrana je deo šireg paketa reformi koje je Vlada predstavila, a koji uključuje i promene nastavnog plana, sistema ocenjivanja i obuke nastavnika. „Ovo što danas predstavljamo je istorijska investicija u obrazovanje i najveća reforma u poslednjih 30 godina”, izjavila je ministarka obrazovanja i školstva Simona Mohamson. Iako većina škola u Švedskoj već konfiskuje telefone na početku školskog dana, učenici su, prema navodima vlasti, pronalazili načine da zaobiđu zabranu, predajući lažne telefone ili navodeći da su zaboravili uređaj ili da je pokvaren. „Ovo treba da važi za sve učionice u Švedskoj. Odnosi se na svakog mladog čoveka i nije opcionalno”, izjavila je Mohamson. Slične mere najavljene su, kako navodi Gardijan, i u drugim evropskim zemljama.

Danska je ranije ove godine odlučila da zabrani mobilne telefone u školama i produženim boravcima na preporuku vladine komisije, dok je Norveška prošle godine uvela minimalnu starosnu granicu od 15 godina za korišćenje društvenih mreža.

U Holandiji su od januara 2024. na snazi nacionalne smernice koje preporučuju zabranu pametnih telefona u učionicama, što su gotovo sve škole prihvatile. Istraživanje je pokazalo da su učenici pokazivali veću koncentraciju, a 28 odsto škola prijavilo je poboljšanje školskih rezultata, navodi Gardijan.

Gardijan

VUČIĆ : ONLAJN NASILJE NAJVEĆA OPASNOST ZA DECU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je onlajn nasilje najveća opasnost za decu u današnje vreme i da je zato potrebno uvesti regulativu u toj oblasti, kao i da veruje da će se u saradnji sa evropskim partnerima pronaći najbolja rešenja za to. Vučić je rekao da su slučajevi femicida, silovanja, vršnjačkog i porodičnog nasilja u višestruko manjem obimu nego što je ranije bio slučaj, ali da se mnogo više primećuju jer se u medijima i na društvenim mrežama tome posvećuje posebna pažnja. Ukazao je da je, s druge strane, mnogo više onlajn nasilja i da to predstavlja veliki problem, naročito za decu. “Ali ono čega je mnogo više i ono što predstavlja veliki problem, naročito za decu, jeste onlajn nasilje. To nasilje je dovelo do nekoliko tragedija sa našom decom u našoj zemlji i ono predstavlja najveću muku i najveći problem za našu decu. I zato ćemo morati da se postaramo da uvedemo nekakvu regulativu, a verujem da ćemo zajedno sa našim evropskim partnerima pronaći najbolje rešenja za to“, istakao je Vučić na otvaranju 10. konferencije o bezbednosti dece “Bezbednost i odgovornost“.

Dodao je da više nema redova na košarkaškim terenima kao nekada i da ima više igrališta nego što je dece na tim igralištima i naveo da deca danas žive virtualne živote, da imaju svoj svet i da sve svoje želje neskriveno pokazuju preko društvenih mreža. “Ja ne umem ni da ponovim izmišljeno ime ovog virtuelnog voditelja konferencije, da budem iskren. Prosto, za mene je to neko vreme koje ni moja generacija, ni ja ne možemo da uhvatimo. Ali ova deca koja dolaze, ona žive taj život i to se neće promeniti. Mi da ih sprečimo u tome i da ih odvojimo od virtuelnog života, apsolutno je nemoguće i neće se dogoditi“, rekao je Vučić. Naglasio je da je zato važno da Srbija, uz podršku svih drugih, koji su daleko ispred po pitanju razvoja veštačke inteligencije i njene upotrebe, pronađe rešenja kako bi deca bila zaštićena od onlajn nasilja.

UTICAJ SAVREMENIH TEHNOLOGIJA NA ŽIVOT

Govoreći o uticaju savremenih tehnologija na život, Vučić je ukazao da je istraživanje koje je finska kompanija sprovela u nekoliko najmoćnijih američkih preduzeća u SAD pokazalo da tzv. “digital laziness“, odnosno trošenje vremena na društvenim mrežama tokom radnog vremena prelazi već 2 sata i 15 minuta. “Poslodavci se hvataju za glavu, čupaju kose zato što zaposleni više nisu produktivni. U Srbiji i celoj Evropi, posebno na jugu Evrope, taj nivo ‘digital lazinessa’ je mnogo viši nego u SAD. Amerikanci su uvek bili marljiviji i posvećeniji nego Evropljani što se posla tiče i to će nam rađati druge probleme“, rekao je Vučić. Izrazio je zadovoljstvo što je, kako je naveo, država mogla da pomogne  Centru za nestalu i zlostavljanu decu, na čijem je čelu Igor Jurić. “Srećan sam što smo nešto mogli da pomognemo, ali nisam srećan što i dalje vidim da imamo mnogo problema koji su nerešeni, a javljuju se novi, u skladu sa novim tehnološkim zamajcima i tehnološkim zamasima koji postoje u svetu“, rekao je predsednik Vučić.

TANJUG

PREDLOŽENO DA SE DECI MLAĐOJ OD 15 GODINA NE DOZVOLI DA KORISTE DRUŠTVENE MREŽE

Fondacija “Uzmi knjigu”, čija je glavna misija da, što je moguće više u modernom dobu, usmeri decu i omladinu sa ekrana na papir, sa društvenih mreža na knjige, odnosno da smanji uticaj društvenih mreža na decu i omladinu, predlaže nadležnim organima da usvoji preporuku, koja je pre svega namenjena roditeljima, da upotreba društvenih mreža deci mlađoj od 15 godina ne bude dozvoljena.

Upravitelj ove fondacije novinar Stevo Grkinić kaže da ova prepruka ne bi imala za početak obavezujući, jer je to gotovo nemoguće u vremenu u kom živimo, ali da može da ima savetodavni karakter za roditelje. “Poznato je da intenzivno korišćenje ekrana i društvenih mreža može biti štetno po mentalno zdravlje i razvoj dece.

Nekoliko zemalja Evropske unije, među kojima su Francuska, Španija i Grčka, pozvalo je Brisel da dodatno reguliše korišćenje onlajn platformi za decu, usred zabrinutosti zbog njihove zavisnosti, kao i opasnosti od sajber maltretiranja i širenja govora mržnje. Holandska vlada savetovala je roditelje da zabrane deci mlađoj od 15 godina korišćenje društvenih mreža. Australija i Novi Zeland zalažu se za zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, kao i Španija”, izjavio je Grkinić. On ističe da ova preporuka, koja je savetodavne i nije pravno obavezujuća, odnosila bi se na aplikacije kao što su „TikTok“, „Snepčet“, „Jutjub“, „Instagram“ i „Fejsbuk“.

SPROVEDENA ANKETA : OD 205 RODITELJA 197 ZA OVAKVU PREPORUKU

“Svedoci smo poslednjih godina tragičnih događaja u Evropi čiji su vinovnici deca, maloletnici, a čija strašna dela su direktno inspirisana sadržajima sa društvenih mreža. Fondacija “Uzmi knjigu” je sprovela anketu u direktnom kontaktu, odnosno po sistemu “face to face” i rezultat je da od 205 roditelja, 197 podržava ovakvu preporuku.

Anketa je sprovedena na teritoriji Beograda i Pomoravskog okruga”, ističe upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu”.

PREPORUKA RODITELJIMA DA DECI MLAĐOJ OD 15 GODINA NE DOZVOLE KORIŠĆENJE DRUŠTVENIH MREŽA

Holandska vlada spremna je da preporuči roditeljima da ne dozvole deci mlađoj od 15 godina korišćenje društvenih mreža, kao i da prvi pametni telefon dobiju tek po završetku osmog razreda osnovne škole.

Te preporuke biće deo novih nacionalnih smernica o „Zdravom korišćenju ekrana“. Preporuke, koje su savetodavne i nisu pravno obavezujuće, odnose se na aplikacije kao što su „TikTok“, „Snepčet“, „Jutjub“, „Instagram“ i „Fejsbuk“. Predlog je usledio nakon pritiska roditelja, naučnika i većine u holandskom parlamentu da se ograniči pristup dece pametnim telefonima i društvenim mrežama.  

U martu su parlamentarni poslanici Haneke van der Verf i Džesi Siksa Dajkstre predložili minimalnu starosnu granicu od 15 godina i pozvali na koordinaciju sa drugim evropskim zemljama, gde su slične mere predložene u Danskoj i Francuskoj. Anketa je pokazala da četiri od pet holandskih roditelja podržavaju takva ograničenja, dok su stručnjaci upozorili na ozbiljne rizike za fizičko i mentalno zdravlje dece.

Pored toga, nove smernice će sadržati preporuke o vremenu koje deca predškolskog uzrasta provode ispred ekrana.

FONDACIJA “UZMI KNJIGU” UPOZORAVA NA SVE VEĆU ZAVISNOST OD MOBILNIH TELEFONA I DRUŠTVENIH MREŽA

Šta nam govore brojke kod poslednjih istraživanja u Evropi ?

Jedna trećina dece provodi 2 i više sati pred ekranom koristeći to za igru i zabavu, 40, 2 posto mladih provodi 4 i više sati dnevno pred ekranom radnim danom, a čak 50,2 posto vikendom, a zabrinjava i podatak da tek 1,3 posto 16 – godišnjaka ne koristi društvene mreže. Psihijatri ističu da im dolaze ljudi koji 15 sati dnevno igraju igrice.

Tako dolazimo do zavisnosti od mobilnih uređaja i društvenih mreža, koja sve više uzrokuje poteškoće i probleme u školi, na poslu i u međuljudskim odnosima. Kako reče jedan kolega novinar, “na ekranima nam se nudi sjaj i blještavilo, svet u kome bogati ne plaču a siromašni beže od svoje realnosti u virtuelnu”. Rezutat svega toga je otuđenje i udaljenje od ljudi i od stvarnosti.

Preporuka rodteljima je ograničavanje vremena deci provedenog u korišćenju mobilnih telefona i društvenih mreža i ograničavanje svog komfora, jer vreme provedeno sa decom je najveći komfor koji mogu imati. Jasna je borba društvenih mreža da njihovi korisnici što duže budu na njihovoj adresi, ali koristite društvene mreže kao alat za svoju kreativnost, a ne za puko upijanje sadržaja.

Upozoravamo i na još jedan podatak koji je drastičan, a to je da svaki peti školarac smatra zavisnost od interneta većim probemom od pušenja, alkoholizma i drogiranja.

ZNATE LI KO JE NAJPRODAVANIJA AUTORKA SVIH VREMENA U SVETU – PRODALA JE VIŠE KNJIGA NEGO ŠTO IMA LJUDI U KINI I SAD ZAJEDNO

Njena dela prodata su u milijardu primeraka na engleskom jeziku i još milijardu primeraka na stotinu drugih jezika. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela. Ona je Agata Kristi. Nema sumnje da smo svi čili za nju, ali veliki broj ljudi ne zna gore navedeni podatak.

POARO NAJČUVENIJI BELGIJSKI IZVOZNI PROIZVOD

Zahvaljujući Agati Kristi Belgija je dobila svoj najčuveniji izvozni proizvod, a on se zove Herkul Poaro. Njen prvenac „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ uveo je u književni svet detektiva Herkula Poaroa, koji će kasnije postati popularna književna ikona. Čitajući Agatu Kristi nije teško bilo zaključiti da je novac bio jedan od centralnih motiva u njenom pisanju, kao što su i Poaro i gospođica Marpl često naglašavali, novac predstavlja glavni motiv za zločin. Najveći broj svetskih eksperata slaže se u činjencvi da je „Ubistvo Rožera Akrojda“ iz 1926. godine najbolji krimi roman ikada napisan. Vešto sastavljena misterija sa nizom osumnjičenih koji teraju Poaroa da do krajnjih granica napregne svoje „male sive ćelije“. Kristi je napisala „Zavesu: Poaroov pooslednji slučaj“ početkom četrdesetih prošlog veka (tačan datum nije poznat) i pohranila ju je u trezor uz veliko osiguranje u slučaju da ga unište nacističke bombe. Iako je nameravala da knjiga bude objavljena posle njene smrti, popustila je pod pritiskom 1975. kada je bilo jasno da je previše stara da bi napisala novu knjigu za Božić. U romanu se Poaro, koji je u invalidskim kolicima, ponaša potpuno u neskladu sa svojom ličnošću. Sve drugo bi pokvarilo roman i otkrilo iznenađenja. Njujork tajms je na svojoj naslovnoj strani objavio njegovu čitulju. Poaro je jedini izmišljeni lik koji je imao tu čast.

“MIŠOLOVKA” AGATE KRISTI SE IZVODI BEZ PREKIDA VEĆ 73 GODINE

Agata Kristi je napisala je komad koji se izvodi bez predkida već 73 godine. „Mišolovka“ je pravi fenomen. Premijerno je izvedena u Londonu 6. oktobra 1952, osam meseci pre krunisanja Elizabete II. Do sada je odigrana više od 27 000 puta. Kristi je 1954. imala tri predstave koje su se istovremeno igrale na Vest Endu: „Mišolovku“, „Svedoka tužilaštva“ i „Paukovu mrežu“.

DA LI ZNATE DA JE AGATA KRISTI PISALA I LJUBAVNE ROMANE

Kako bi ućutkala one koji su tvrdili da piše samo „izvikane ukrštenice“, Kristi je napisala šest romantičnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Jedan od njih, „Unfinished Portrait“ (1934) je duboko lična priča o spisateljici koja pokušava da se ubije posle raspada braka. Mnogi tu knjigu smatraju pričom o raspadu njenog braka i potonjem nestanku. Pisala je i dečje priče, poeziju i memoare sa arheoloških iskopavanja u Iraku. I na kraju, Agata Kristi je prodala više knjiga nego što ima ljudi u Americi i Kini zajedno.

FONDACIJA “UZMI KNJIGU”

TELEFON PAMETAN, A MI SVE GLUPLJI

Fondacija “Uzmi knjigu” upozorava na sve više anomalija zbog zavisnosti od mobilnih telefona

Prošlog leta bio sam sa suprugom na letovanju u Tunisu, u gradu Sus i jedno veče odemo u njihov kafić. Sto do danas sedelo je društvo tinejdžera i dugo nismo videli ono što smo videli u tom kafiću, a to je da se sigurno bar pola sata niko nije uhvatio za mobilni telefon. Sede i pričaju, doduše ne znam šta jer ne znam arapski, ali se vidi po njihovim licima i osmesima da je tema pozitivna. I pitam suprugu “kada si zadnji put videla nešto slično?”, odgovor znate.

Ova tema nije ekskluzivna za našu zemlju, već za celu Evropu i veći deo sveta. Svako gleda u svoj telefon dok sluša sagovornike sa pola mozga i traži zabavu u virtuelnom svetu, na Facebooku, Twiteru ili Instagramu. Dosadno nam je? Tu je telefon. Nervozni smo? Tu je telefon. Tužni smo? Tu je on – telefon naš nasušni.

Prosečna osoba “proveri” telefon 33 puta dnevno, a tinejdžer tri puta više i tako bez uključivanja mozga “baci” veliki deo dana, a Boga mi i noći. Pitanje glasi “Šta nam daje telefon što ne možemo da nađemo u drugim stvarima i ljudima u životu?

Psiholozi upozoravaju da se zavisnost sve češće razvija u detinjstvu. Podatak da više ljudi poseduje mobilni telefon nego toalet i četkicu za zube više nikog ne iznenađuje. Ne možemo da mu odolimo ni na sastanku, u crkvi, na sahrani, a “bacamo” pogled na njega čak i za vreme seksa nakon kog obavezno pravimo selfije da bismo “obradovali” pratioce na društvenim mrežama.

Pre 10 godina, prvi put je registrovan psihički poremećaj, strah da ćemo ostati bez mobilnog telefona, koji je dobio i svoje ime – nomofobija. Telefon je tu i nemoguće ga je isključiti iz života nove generacije mladih, ali mi zapravo moramo i trebamo učiti decu i drugim stvarima sa kojima će im život biti mnogo bogatiji i zabavniji. Ako ne možete zamisliti život bez mobilog telefona u razdoblju od tri dana, odredite vreme u vašem domaćinstvu koje će biti „mobile-free“, izađite u šetnju, igrajte se s decom, družite se uživo ili jednostavno “uzmi knjigu”. Znakovi prisustva nomofobije su : vrtoglavica, uznemirenost, otežano disanje, lupanje srca, napad panike – samo su neki od reakcija „nomofoba“ kada im mobilni nije pri ruci.  Ovo nije zvanična dijagnoza, ali izaziva simptome slične zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Istraživanja govore da se strah od odvajanja od telefona širi poput epidemije, a može ozbiljno da naruši kvalitet života i zdravlja.

Ne dozvolimo da nam se dogodi ono iz naslova ovog teksta “telefon pametan, a mi sve gluplji”.

Upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu” Stevo Grkinić

GLAVNU REČ IMAJU RODITELJI, A NE DRŽAVA

Reakcija na odluku parlamenta Australije da zabrani korišćenje društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina

Osnivač i upravitelj Fondacije “Uzmi knjigu”, novinar Stevo Grkinić smatra da usvajanje zakona u parlamentu Australije o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godine ima argumente pro i contra. “Međutim, glavnu reč u vaspitavanju i ponašanju dece, tako i u odnosu prema sadržajima sa društvenih mreža treba da imaju roditelji, a ne država.

Australijski parlament je prvi na svetu uveo ovakvu zabranu kojom se tehnološke kompanije pozivaju na odgovornost da, kako se navodi u zakonu, “preduzemu korake” da bi sprečile maloletne korisnike da pristupe uslugama društvenih medija ili će se součiti sa kaznama od 30 miliona evra. Lepo zvuči, ali …

U odgajanju dece ključan je odnos dete – roditelji i to se nažalost, najbolje moglo videti po tragedijama koje su zadesile Srbiju prošle godine, a gde se vidi katastrofalan uticaj dela sadržaja na društvenim mrežama, ali pre svega katastrofalan odnos roditelja”, ocenio je Grkinić. “Mislim, pre svega, kao roditelj i deda, da su roditelji i porodica neprikosnoveno broj jedan, a  zatim vrtić, škola i okruženje, pa tek onda država, iako je država krovna, što se zakona tiče.

Fondacija “Uzmi knjigu” je osnovana sa misijom, odnosno glavnim ciljem da kroz razne medijske i društvene akcije što je više moguće u modernom dobu usmeri decu i omladinu sa ekrana na papir, odnosno “uzmite knjige”, iz više razloga, uključujući i zdravstveni. Ne treba smetnuti sa uma i izreku “Najslađe je zabranjeno voće”.

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je poslanicima da se svaka ozbiljna vlada bori sa uticajem društvenih mreža na mlade ljude. Pozdravljamo, ali pre svega svaka porodica se mora boriti sa tim, ne sa zabranama, već sa vraćanjem porodice porodici i tradiciji”, zaljučio je Stevo Grkinić

BAJAGA PODRŽAO AKCIJU FONDACIJE „UZMI KNJIGU“


„Podržavam vašu akciju „Uzmi knjigu“. Međutim činjenica je da živimo u eri mobilnih telefona i tableta.

Za poeziju bi bilo dobro da omladina čita knjige i da ide u biblioteku, ali ne bi bilo loše i da poezije ima više i na elektronskim medijima.

Meni se neki put na koncertima u manjim salama desi da kažem klincima koji non stop slikaju mobilnim telefonom „dobro je ljudi, slikali ste, ajde sad malo slušajte i gledajte koncert“. Ali ne zameram im, to je njihovo vreme, voleo bi da više idu u biblioteku“, rekao je Momčilo Bajagić Bajaga komentarišući akciju Fondacije „Uzmi knjigu“.

Velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, Episkop šumadijski Jovan i Beogradski nadbiskup Laslo Nemet podržali akciju Fondacije “Uzmi knjigu”, koja promoviše knjigu u odnosu na društvene mreže


EPISKOP ŠUMADIJSKI JOVAN : APSOLUTNO PODRŽAVAM AKCIJU. ČOVEK BEZ KNJIGE JE SIROMAŠAN

“Apsolutno podržavam tu akciju. Posebno danas kada je sve manje i manje čitanja. Pogledajmo samo primer televizije, koja mnogo znači i koja utiče na usavršavanje. Ali, kada smo počeli da gledamo televiziju, prestali smo da čitamo knjige, a bez čitanja, bez knjige, čovek je zaista siromašan. Zato treba vraćati narod, a posebno decu i omladinu u biblioteke. Ali je isto tako važno i da znamo da izaberemo koja knjiga je vredna, jer i u bilbioteci ima svakakvih knjiga. Vredna knjiga je velika vrednost”, izjavio je Episkop šumadijski Jovan u Božićnom intervjuu za TV Palma plus.

BEOGRADSKI NADBISKUP LASLO NEMET : ČITANJE KNJIGA ZAVISI I OD KUĆNOG VASPITANJA

“Ja podržavam vašu akciju, ali bojim se da je danas to jako teško. To vam je kao sa svim što je novo. Mora da prođe taj prvi talas i kada prođe prvi talas, ljudi će polako da se vraćaju knjizi. Ja se sećam pre 40 – ak godina kada su počeli kompjuteri i internet, kako se pričalo “propašće knjige”, neće se više štampati i čitati, ali prodavnice knjiga su i dalje pune, ljudi kupuju i čitaju knjige. Ja vidim kada odem na more da deca i omladina čitaju knjige na moru, doduše većina je još uvek uz telefon, ali čitanje knjiga zavisi i od kućnog vaspitanja, odnosno šta će deca da vide kod roditelja”, izjavio je Beogradski nadbiskup Laslo Nemet u Božićnom intervjuu za TV Palma plus.

Stevo Grkinić